Moj profil

Decembarski žurnal - II

Deo drugi: sitnice koje život znače i ostale djakonije.

Da se manemo filozofiranja, podeliću još neka svoja razmišljanja, tačnije predstaviću stvari koje mnogo volim, pa da se bacimo na novogodišnju klopu! ;)

Pravljenje planova je dakle moja uža specijalnost. E sad, šta se od svih tih planova i obistini, to je već drugi padež. 😉 Svaki put uoči praznika koji podrazumevaju i odredjen broj slobodnih dana, isplaniram gde bih sve išla, koga posetila, šta bih radila... te to neću preskočiti ni ovoga puta. A zaista, tek kad naidju praznici shvatim koliko sam zapravo umorna, neispavana, angažovana. Srećom pa postoji i ova cool-razbibriga kao ventil na pretis loncu i predah u večernjim satima. 😁 Grdi me muž, kaže, pa umesto da spavaš ti buljiš u taj ekran! Buljim kažem, a čuješ me i kako se kikoćem, to mi je relaks. Čujem, čujem, al čujem i kad ti prsti mlate po tastaturi kao da treseš tepih, kad si ko furija i samo ti nedostaje para iz ušiju!! Ok, pomirim se, ima i toga, nije da nema. Al ne drži me dugo. 😉 … Taman kad sam pomislila i napisala kako planiramo posete, zazvonio je telefon. Andreja. Ej, samo da vas obavestim, znate li gde ste 3. januara? … ????... Kod kuće, čuvate Sašu! … Taj momak kao da ima prekognističke sposobnosti. Ok, batalićemo planove za treći... O'š da budeš baba Sneco? Evo ti! 😉😁

Decembar. Omiljene stvari. Sneg. Sneeeg? Ne bečite se, jeste, sneg. Volim ga, možda zato što sam rodjena na dan kada je moj tata morao lopatom da otkopava automobil i očisti pola naselja da bi odvezao mamu u porodilište. Mama je u planu imala za mene drugo ime, ali on je rekao: ako se rodi devojčica po ovakvom danu, može samo da se zove Snežana. I tako bi... Već sam u prvom delu pisala kako se godišnja doba menjaju na čudan način i kako često ne može da se odredi granica kada prestaje jedno a počinje drugo. Ali pamtim iz detinjstva one zime kada smo vukli sanke po dvorištu, kada smo upadali u sneg do struka i valjali se po njemu, kada nije bilo spandeks rukavica i čizama pa bi se ledene grudvice hvatale za vunicu a prsti trnuli i crveneli, noge takodje. Kada bih se sva zajapurena vraćala kući iz igre ( a provodili bismo napolju dobar deo dana ) a mama spremala toplu kupku i toplu čokoladu, kada bih „uletala“ u svoju crvenu somotsku haljinicu sa cvetićima, nalik na vreću, koja se zakopčavala rajsferšlusom od stomaka pa do kragne i štrikane patike sa kožnim djonom! 😁 Ne pamtim doček Nove godine bez snega! Tada sam ispoljavala jednu od svojih strasti koju imam i dan danas – crtanje. Bila sam u stanju da sedim satima u toploj sobi u kojoj je pucketala kaljeva peć i crtam novogodišnje čestitke koje sam čuvala u jednoj kutiji i nikom živom nisam htela da ih dam osim svom dedi za koga sam bila posebno vezana! On je jedini imao privilegiju da mi kaže da nešto ne valja a da se ne uvredim, nego uradim ponovo... Ta uspomena je valjda dovoljan razlog da sneg volim i danas. Umro je tačno 31 decembra davne '76. godine a ja i danas pamtim naše mnogobrojne dijaloge, subotnje ručkove kod „Lovca“ na Zvezdari, božićna i uskršnja porodična okupljanja u njegovoj kući, priče koje mi je pričao i čuvam ono nekoliko sitnica koje sam dobila kao dar. I u trenutku se osetim najbogatijom na svetu. To je onaj momenat kad kažemo – srećno dete koje je imalo dedu, babu, koje je proživelo trenutke koje sada nazivamo lepim uspomenama. Znajući koliko smo se sestra i ja radovale svakoj Novoj godini, poslednje što je rekao mojoj majci i tetki bilo je da im nikako ne padne na um da isključuju televizor, što je običaj u žalosti. Možda je i to jedan od razloga što volim zimu, jer tuge više nema, ostalo je samo divno sećanje i divno osećanje koje mogu da oživim pri pomisli na dedu – to osećanje neuslovljene ljubavi, jedinstvenosti i sreće koje me ne napušta ni dan danas kad ga se setim, nakon toliko godina! ❤️

Filmovi. Obožavam filmove i ponekad sam ljubomorna na samu sebe i onaj period kad sam mogla da odlazim u bioskope kad god sam želela, kad je FEST bio kultna manifestacija koja se nije propuštala ni za živu glavu! Volim francuske filmove. Generalno, trilere, drame i komedije. Obožavam Pitera Vira. Nastavljajući svoju listu novogodišnjih želja, eto, volela bih da pogledam ponovo Galipolje, Godinu opasnog življenja, Piknik kod Hanging Roka, Poslednji talas... Ok, selim se iz Australije, do Bunjuela i Lepotice dana sa Katrin Denev, do Čistača cipela Vitorija de Sike,do Bergmanovog Devičanskog izvora, do Strogo kontrolisanih vozova i Striženo-skraćeno Jirži Mencela i Tri brata Frančeska Rosija... A kad bi mi na nekoj od televizija uslišili želju pa prikazali Letnjikovac – Na zlatnom jezeru i Moju Afriku, baš bi mi bio sevap i ... stooooj! Ako bih sad nastavila da redjam, vi biste se izlogovali a ja ostala do sutra! Još samo da kažem kako obožavam Star wars pa neću više, obećavam. Ok, možda i Mačke iz visokog društva... U redu, sad stvarno neću više. 😁

Muzika je takodje ono što me inspiriše čitavog života ali ovom prilikom ni slovce neću napisati na tu temu inače odosmo! Moj muž i dalje veruje da bismo mogli da napravimo porodični trio makar za „lokalnu upotrebu“ ali realno, šanse za taj projekat su  ravne onoj mogućnosti za dobitak premije na lutriji! 😁

Knjige. Pročitati bar dve knjige tokom praznika. Počela sam da ih čitam kao najgori kampanjac, uglavnom tokom leta jer preko godine uopšte ne mogu da stignem, a kada bih i imala vremena umorna sam, peku me oči, nervira me svetlo... Dakle, bar dve knjige. Koje? Nije lako odabrati. Kad god sam se tako predomišljala i nisam bila sigurna šta bih, kad god bih zapadala u nekakva romantična ili setna raspoloženja, ja bih hvatala nekog Remarka sa police i čitala iako mu sve knjige znam napamet. Ili Pavića. Dakle, u ovoj novogodišnjoj pomami, izostaviću sve ono što mi je poznato i uzeću nešto novo. Samo šta? 😁

More. Kada bih bila ubedjena u reinkarnaciju, ja bih vam rekla da sam u prošlom životu sto posto živela kraj mora a možda čak i u njemu?! 😁 Vama koji volite more, posebno vama koji živite na obali, nema potrebe pričati o mirisima, bojama, posmatranju zvezdanog neba u kasno leto... i sigurno da nije sasvim slučajno što mediteranska kuhinja spada u moje favorite. Nećete me videti da plivam u reci, ok, mogli ste me videti ponekad, ali nema poredjenja: dok se ne okupam u moru ne smatram da sam ušla u vodu!

Pariz. Moja doživotna inspiracija i mesto kome sam se vraćala nekoliko puta, grad koji sam posmatrala iz stotinu različitih uglova i pozicija i svaki put zaključila kako je to moj grad za sva vremena!Ovo doba godine prosto je idealno za sećanja koja mi naviru jer je Grad svetlosti uoči Božića nešto zaista posebno.

Ovim se moj spisak omiljenih stvari ni u snu ne završava, al ja ću ipak ovde bar privremeno staviti tačku. Ta-ko! Sad možemo da predjemo na novogodišnje djakonije. 😉

Razmišljanje o prazničnom jelovniku spada u pripreme koje imaju skoro jednaku važnost kao i sentimentalna prisećanja što me raduje i ove dane čini još lepšim. Postoji klasik, ono što je nezaobilazno na trpezi i postoje novi momenti koji su promenljiva kategorija u zavisnosti od raspoloženja i raznih drugih okolnosti. Ali ono što je zajednički imenitelj svake praznične godine je priprema koja se sastoji od pravljenja spiskova, pa onda prepravljanja istih, od nabavke, merenja, mlevenja i svih onih aktivnosti koje ukazuju da će se uskoro praviti nešto fino... Užurbani ste, imate tri stotine paralelnih poslova, obaveza, sastanaka, aktivnosti ali ne odustajete od zamisli da realizujete ono što ste konačno zacrtali za ovu godinu. Ok, ruska salata  https://www.coolinarika.com/recept/754376/  i pašteta od tunjevine se podrazumevaju, slana torta takodje. Deca ne vole prasetinu a vi ste u godinama kada bi  bilo mudro da je ne volite. Volimo je. Sunce ti, šta sad? Možda jedan butić fino pečen, reš, sa krckavom koricom što je moj sin uobičavao da kaže kad je bio mali i jeo sve. Biti ili ne biti, jesti ili ne jesti...uuhhh! https://www.coolinarika.com/recept/res-prasece-pecenje/

Ajd' videću, dogovorićemo se još. 😉 Kad kažem "mi", mislim naravno na kraljevski plural! 😁

Slana torta je odličan izbor za bilo koje slavlje. Možete smišljati nadeve po želji i ukusu, možete je filovati i ruskom salatom i paštetama i namazima sa pečenim paprikama, ma šta god vam prija i volite, samo napred. Dobro ohladjena odlično se seče na tanke šnite, patišpanj se natopi i s toga je jedino važno da je napravite dan dva pre nego što ćete je servirati.

 Pašteta od tunjevine je nezaobilazna, jede je čak i moj dragi koji ne voli ribe -  bar ne one s perajima! 😉 😁  https://www.coolinarika.com/recept/pasteta-od-tunjevine-by-me/ Slika nije inspirativna ali pašteta je prva liga, neskromno ću reći. 😉

Moraću da umesim i neko fino pecivo jer je moj dragi nedavno doneo sa puta izvanredan Brie de Meaux, naravno uz taj delikates Cabernet Sauvignon je obavezan, lešnike sam upravo očistila, tako da ću se možda i samo na tome zadržati. Bez peciva. 😉😁

Ipak, sad kad već spomenuh peciva, opet se vraćam – a kuda bih, nego u detinjstvo kod mojih baba-tetaka iz Smedereva, sestara mog najdražeg dede,  kod kojih su se jele najbolje torte i sitni kolači ali i fina koktel i ostala peciva. Pre no što predjem na peciva ne mogu a da ne pomenem kako smo mi, deca, uživajući u raskošnom ukusu Batemberg torte ipak krišom odlazili do kuhinje i zamakali prste u Bečku tortu sa prilično ruma i kafe! 😉 😁  Dakle, pecivo. Jednostavan recept, brza i laka priprema, ful ukus: pogačice „koliko – toliko“ iliti: paklica ( 250gr ) maslaca, toliko sremskog sira, toliko brašna i malo soli. Zamesi, razvuci, modlicama oblikuj pogačice i ispeci. To je sva mudrost, a osim što se tope u ustima odlične su kao filter dok pijuckate neko pićence: dve tri pogačice i možete nastaviti sa sledećim pićem i jelom.

https://www.coolinarika.com/recept/pastetice-82168217kol8217ko-tol8217ko82178216/

Pirog sa pečurkama i šunkom. Recept za koji vam postavljam link je sa sirom, ali sve varijante sam uveliko isprobala, malo je reći, dakle isto testo, isti princip, menjajte filove po želji. 😉 Kvasno testo, miriše dok se peče, svi ko miševi uleću u kuhinju, vi ko mačka frkćete na vratima i razmišljate samo da vam sad ne proradi bešika a nema ko drugi da brani rernu! Dakle, čekiran pirog. https://www.coolinarika.com/recept/pirog-sa-sirom/

Idemo dalje: rolat od spanaća.

https://www.coolinarika.com/recept/724008/ ( pogledajte  uradak Une64 )

Pošto ćete praviti slanu tortu, o istom trošku smotaćete i taj rolat, to je o'čas posla, a neočekivano je osvežavajuć onako leden uz hladno pivo koje služi da presečete viski, rakiju ili sve ono što ste predhodno popili i pojeli. Ako i ne pojedete za večeru, ješćete ga prvog januara za doručak uz neizbežne babine pogačice. Nakon toga ste mirni dok se ne završe skijaški skokovi i film koji sledi potom, a onda, čuvena „prvojanuarska“ čorba koja bistri mozak i greje ne samo stomak nego i dušu.

https://www.coolinarika.com/recept/prvojanuarska-kisela-corba/  Napomena: od mojih loših fotki, ova je medju lošijim 😁 ali neka vas to ne pomete, skuvajte čorbicu i nećete zažaliti ni na trenutak! 😉

U nekom od narednih dana možete se počastiti tradicionalnim banatskim ručkom:  https://www.coolinarika.com/recept/banatski-nedeljni-rucak/

Posle podne ili predveče još samo možete gricnuti po neki kolačić:

https://www.coolinarika.com/recept/moje-vanilice/

https://www.coolinarika.com/recept/723954/

I to je to, dragi moji, decembar otkucava, a vi sad birajte, razmišljajte, cickajte ili se jednostavno opustite u nekoj svojoj varijanti totalno neobaveznoj ali vama dragocenoj.

I radujte se što su vaši bližnji pored vas, a vi koji ste ispunjeni tugom zbog gubitka nekog najdražeg, oživite svoja najdivnija sećanja i smatrajte se srećnim što je baš ta osoba dotakla vaš život i oplemenila vaša srca.

Srećni vam praznici! ❤️

:(Još nema komentara

Budi prva/i, podijeli svoje mišljenje o slici i pomozi nekome u odabiru savršenog jela.