Komovi

 Neko bi rekao da su pančevačke priče gotovo sve već odavno ispričane. Jeste, možete pronaći u istorijskom arhivu grada ili gradskoj biblioteci mnoge zapise što znamenitih što manje poznatih autora, ljudi kojima je Pančevo strujalo krvlju od rodjenja ili samo u nekom tranzitu. Ali ko ga se dotakao, nije mogao da ga zaboravi. Čak iako ga napusti zauvek. Često sam se pitala kako ljudi iz Pančeva odlaze tako lako kao kad uzmeš zalet pa trupneš na odskočnu dasku a ona te odbaci kao od šale! Odgovor se nekako nametnuo u saznanju da ovo nije obično mesto u zavetrini gde se kući kuća, gde jedan osnuje porodicu pa naraste pleme pa se širi pa stoji u mestu neko vreme a onda raste i uvećava se. Ne. Ovo je mesto kroz koje zviždi košava i teku dve reke, Tamiš i Dunav, ovo je mesto toliko živo da se ne zna zapravo čije je. Koji je to narod izrastao u pančevce? Od Rimljana i Kelta pa preko Huna, Avara, Slovena, Madjara, Turaka, Nemaca pa čak i Grka, ljudi su dolazili, ostajali neko vreme pa odlazili. I ostavljali svoje tragove. Neke od njih reke su spirale, neki su se tragovi mešali pa su im se stope ispreplitale. E to su oni koji su ostajali. Tako umršeni  izmešani nisu imali kud dalje. To su prvi pravi pančevci. Onda su počeli da se gnezde po delovima grada koji su takodje imali svoje posebnosti i naravno, svoja imena: Gornji grad, Donji grad, Centar, Sodara, Mali London, Kudeljarski nasip, Stari Tamiš, a mnogo kasnije i Utva-kolonija,Tesla, Kotež I i II, Strelište, Misa... Narodi koji su kao karte izmešani u ovim naseljima su Srbi, Nemci, Madjari, Slovaci, Rumuni, Bugari,Rusini, Rusi, Hrvati, Makedonci, Crnogorci, Jevreji, Romi, Albanci, Goranci, Slovenci, Ukrajinci, Jermeni, Česi, Bošnjaci, Vlasi, Bunjevci, Turci i razmišljam koga još ima jer znam da je nacija 29 ukupno. Ali mi ćemo ih ovde sve zvati jednim imenom - pančevci, jer oni to zapravo i jesu. Svi koliko ih ima. Osim Roma koji su apsolutni vlasnici Malog Londona - rita na ušću Tamiša u Dunav svi ostali raštrkani su po čitavom gradu.

U potrazi za ovom pričom, spustila sam se jutros na reku i odšetala do nasukanog broda. Malobrojni pecaroši koje ni božićno hladno jutro nije zadržalo u kući ostaju za mnom dok hodam prema ritu.

- Teto, imaš koji dinar? - trčkara zamnom musav dečačić i njegov kudravi pas. - Nemam dinare, nisam ponela novčanik, ali imam bombone i narandže u džepovima. Ajde uzmi. - Srećan Božić, bog ti dao zdravlje...nabraja on...smeškam se, znam uvežbani govor napamet ali ne ljutim se. Pa dete je to. Umesto toga otpozdravljam mu na isti način i pitam ga: -Je li maleni a znaš li ti čiji je ono brod i zašto je tamo? I nisam te pitala, kako se zoveš? - Mika, kaže on - i znam da laže ali pravim se kao da mu verujem, a on nastavlja: - Pa to je krntija znaš, ne plovi taj brod ali zna moj deda sve o svakom brodu koji udje na prevodnicu i koji ode i koji stoji! Eno ga! - pokazuje na starca koji se mota oko napuštene Svilare i skuplja pobacane kartone i flaše i seče vrbovo pruće. - Papici*! - viče. - Papiciiii! Evo ova žena 'oće te pita nešto! - Dobar dan, kažem, Srećan Božić! Izvinite što smetam ali mali kaže da mogu da Vas pitam o ovom brodu... Starac se uspravi, pipne prstom šešir, promrmlja nešto a onda me pogleda prodornim crnim očima kao da pita, otkud ti sad gospo'ja i šta sad ovaj brod s tobom ima veze...ali mudar je starac pa ne izusti ono što mu je u oku bilo nego samo mirno reče: - Je s' ti odavde? Iz Pančeva? - Odavde, rekoh, iz centra. - Odakle iz centra, bio je uporan deda. - Iz Zelenog dvorišta, kažem. - Aha...aha...Dečak je i dalje skakutao oko nas a potom kao tane odjuri nadvožnjakom jer mu se deda prilično uneo u lice i rekao oštro: - Čavo*, kući! Ajde, jek,duj, trin! Magla! Pas odjuri za detetom. Videvši da sam zbunjena ovim prizorom, starac gotovo prijateljski reče: Čavo je čalavdo* i produži: 'maš cigaru? - Nemam. Ne pušim više odavno. Imala sam bombone i narandžu, dala sam dečaku. - Pa jes' reče on odobravajući- pa je Kulunda!*. - He, he....gospoja iz Zelenog dvorišta, tvoja ulica je mnoooogo dugačka. - Jeste kažem. Dugačka je. - E pa tamo skoro na rep od tvoju ulicu živi Kosta brodar. U Donji grad. On ti je terao ovaj tegljač, iiii, aaaaa.... Kostin je to brod. Misim, nije njegov onako baš, ali kao da jeste, ako me razumeš. Kao da jeste. On se brin'o o njemu, on ga je rasklapo,menj'o cevi, tušir'o, sve bre! Sve što treba da se radi da brod plovi. Je l razumeš? - klimam glavom i plašim se da govorim kao da bi moje reči presekle njegove. Bojim se da će starac da se okrene i ode a nemam ni cigaru. Pa kud ne kupih paklo cigara, nervirala sam se. A i gde da kupim sad Božić je, ne rade prodavnice. - Ne znaš ti gospoja kol'ko je Dunav nekad bio brz! Iiiiiii!!! Aaaaaaa!!!! Pa kad oni krenu a tamo na Golubac znaš, namontiraju šine i voz pa bacu s obale sajlu na brod pa ga zakaču i izvuču, znaš. Inače, odeeeee! E tako ti je to bilo. A Kosta je bio pravi mašinista. E on ti je išo u fabriku u "Dajc" tamo da uči kako se rade brodski motori na naftu. Ovi stari majstori nisu znali , znaš. A on voleo pa voleo. Dušu bi dao za brodski motor! Usudih se da progovorim: - A ovaj Komovi? Otkud tu? Je l i njega čika Kosta održavao? pitam. - Dabome! I plovio je s tim tegljačem onoliko! Nema di nisu bili i u Rumuniju i svude! I mene je vozio. Joj, lele kako bre Dunav šušti kad Komovi klizi. Petsto' konjski' snaga! Onoliki tegljač a ko pajali! * A kad prodje, a talasiiii prevrne mačari *dok si reko 'op!!! Hi-hiiii- smeje se. - A odakle mu to ime? - Eeej, bre bari* pa sve bre u Jugoslaviju imalo imena po gradovi, po predeli u svaku republiku. Pa tako i ovaj lepotan, ko planina! Eto, otud. Mora da mu j' kum iz dinarski kraj - smeje se. A onda se njegovo lice preobrazi naglo i ja ustuknuh korak a on samo ispusti duboki uzdah i sa velikom setom tihim glasom nastavi svoju priču: - Kad je Kosta poš'o s Komovi na zadnju plovidbu, eee, svi smo došli na obalu da ga pratimo. Znali smo da ide pod sekač pa u gvoždje. I da je to Kosta moro sam da ga tera. Ko što ja sam teram svog gomeža* u klanicu kad mu dodje kraj. Da ga ispratim k'o što treba...

*****

Vrativši se kući ukucah u pretraživač Komovi. " ...gde kamen para nebo..." urezalo mi se...

Kao što je ovaj brod parao dunavski plašt...

http://www.komovi.com/kom/index.php

rečnik:

 papica - dedica

čavo - dete ( romsko )

čalavdo - ćaknuto

Kulunda - Božić

pajali - ladja

mačari - ribari

bari - gospodja

gomež - cigansko konjče