KUVATI ZA DVOJE

Najlakše je kuvat za mladi zajubjeni par. U stvari, tu se nima šta kuvatat. Od jubavi se živi. Pije se nektar jubavni, jide se srce na dlanu. Gotov obid. To ponovit u danu onolko puta kolka je glad i žeđ, a u to vrime je velika. To znate, čuli ste il se jedva sićate. Postoji to, nije urbana legenda, nije čak ni u rubrici „virovali ili ne“...ja se baren nadan jerbo bi svit otiša u prdec. „Da nije jubavi ne bi svita bilo.“

Kad prođe niko vrime, odnosi se minjaju. Na scenu stupa prinova, uvodi se treće lice. Ta, isprva mala uloga, nakon brza vrimena postaje veća, traži vaš ozbijni angažman, nima tu oću-neću i ne da mi se... Nektar se zaminjuje mlikon, srce na dlanu kašicama. Tri lica formiraju se u jedan par plus On. Vrime i kontinenti tu ništa puno ne minjaju na stvari. On je prateća uloga, leteći satelit. Uleti, proleti, nestane...

Opet imamo sritan par od samo dvoje. Tu su obroci sad vrlo zanimjivi, šaroviti, čak  nasmijani. Izmišjate ijade načina serviranja - mišići, ježići i zecovi vire iz kamufliraneg povrća. Voće se pritvara u sladolede, mliko u kreme, pudinge i palačinke. Meseko se, pomno oslobođeno svi sumnjivi žilica, sitni do veličine granulata 00. Sve mora ličit na pizzu i špagete. Pizzu glumi pohana tikvica prilivena pasaton od poma, fetama sira i salame pa zapečena. Špagete glume mrkvice naribane specijalnon napravon, mrvu poujene i pokapane su par kapi limuna. Ako to ne pomaže, oće valda lađice od tikvica koje vode juti boj sa protivničkin balancanama nakrcani onin meson 00 granulata sa rižicon. Pravite jarbole od štapića za ražnjiće, zastavice na njima od paprike. Crveno more od šalše je poprište bitke puno ispaljeni đuladi od kumpir kuglica.

Nakon godina likovnog izražavanja, dolazi igra policjota i lopova. Lopov pronalazi vaše brižno skrivane čikolate. Vi otkrivate otuđenje istih i apsite lopova. – Jesan rekla da slatko nije dobro za zube. Kolko puta to moran ponavjat, a? Kako ću sad napravit tortu za prije?!

Do koju godinu aždaja tamani sve salame i sirove po vašen frižideru, tura u po štruce kruva i biži na trening. Vi nimate kad kuvat od stalnega punjenja frižidera zalihama friške robe. Ka da radite u samopozluzi...

Vrime  ide, godine prolazu. Onda se počne nešto čudno događat. Vama kuvaju!!! Tura se u vašu kužinu ta druga polovica vašeg para i kaže: - Ajde bogati izađi vanka s prijama, nađi nekog, ja ću nabrzaka nešta pripremit...Vi padate ka prizrila smokva na tu baketinu, ovu svoju polovinu para zaminite drugon. Pronalazite ono staro srce na dlanu, isfrižano doduše al još upotrebjivo, podgrijavate ga nadon u „biće boje ovi put“.

Domalo vaša se polovica štufala iznutrica, kaže -  nisu dobre za kolesterol. Šta da radite, opet kuvaču u ruke. Kuvate ka luda, ka i vaše mater, al nikako boje od njegove, no to već znate i ne pridajete važnost svakoj sitnici. Ništa van neće sriću pokvarit, ne ovi put! Vaše prije van daju kojekakve nove ricete, nakuvavate ka za diviziju, restu konfekcijski brojevi, gravitacija vlada vašin adutima. Ogledalo zatrpano porukama da podgrije sarmu, da skuva manistru i podgrije toć jerbo ostajete prikovrimeno radit osmi put u tri zadnja dana.

I tako vas život iznenadi jednega dana jer, gle čuda, vi ste par u penziji. Doktori kažu da ne smite jist masno, slano, slatko, juto...ni frigano ni pečeno...ni svinjetinu, janjetinu, crvenu junetinu i crvenu govedinu...ne smite ni kruv, manistru, kolače, pancetu, kobasice, pršute, pikantne sireve. Baš lipo, super!!! Vašin dugogodišnjin kuvarskin mukama doša je kraj. Jedan lešo kumpir i - to je to!