Leti se ne ruča, leti se uživa!

Ovo je mala priča sa receptima koji su zgodni "za po kući" ali i "za poneti" kao u mom slučaju, jer na moru ja kuvam, ali tako da su dva glavna začina : uživanje i uživanje. 😉 Ali da počnem najpre od onog " za po kući", pa dokle stignem...

Pre no što krenem u opisivanje, moram da kažem da mi u kući imamo strast prema rižotu i pirinču uopšte, volimo ga zaista na razne načine, ali od kad je monsoonka svojevremeno napisala rcp ( nećete ga više ovde naći ) za rižoto sa belim vinom i tikvicom, gotovo da ne jedemo i jedan drugi! Taj nas je osvojio skroz! Otvorim frižider - čuči jedna tikvica. Divota! Udjem u ostavu - opa! Nema belog vina! Pre neki dan sam izvukla iz šteka flašu divnog  Sartoria, rashladila ga i ponela kumi koja nas je pozvala na ručak: božanstvenog pečenog smudja tek ulovljenog, na krompiru i paradajzu sa blitvom iz bašte! Mmmm! Dodje mi da napišem taj recept umesto ovog o kom počinjem priču. A šta fali? Pa napisaću i to: dakle, moj kum Edi je profesor književnosti. A pre toga radio je milion raznih poslova od novinarskog do direktorskog u lokalnim novinama, bavio se izdavaštvom, pisao knjige i monografije, umetnička duša jedna. I druželjubiva. On poznaje užasno mnogo ljudi i pun je svakojakih priča. A kako voli fino da klopa, da sprema, uživa u druženju sa ljudima koji imaju veze sa hranom.  Od nedavno se zaposlio u obližnjem selu kao profa srpskog i kako već biva u selu, upoznao lokalnog mesara, pa prodavca sira, pa ribolovca...tu smo! 🙂 I pre nekoliko dana ode do škole da završi administraciju i sretne svog ribara koji se vraćao kući nakon uspešnog ribolova. - Šta imaš za mene? - upita a ovaj zavuče ruku u torbu i izvadi povelikog smudja. - To!- reče Edi... - Halo, cico, kako stojite s vremenom? Hoćete li na ručak? - zacvrkuta moja Helena u telefonsku slušalicu - Edi je doneo nekog smudja, zamesila sam pogaču sa maslinama, pa... - Prodato! Dolazimo! -odgovaram, ali ona nastavlja kao da me ne čuje - mislila sam da pravim onako a la orly, biće fini veliki komadi, pa... - ok, pravi kako god! Stavljam vino u frižider i razmišljam da napravim kolač ali ne stižem, te kupujem neki od nama omiljenih Frikomovih sladoleda. Domaće je domaće, ali ajd' sad, nećemo praviti pitanje.

Ona se u medjuvremenu predomišljala i na kraju odlučila da u veliku tepsiju stavi krompir, blitvu, pa opet red krompira i oljušten i na kolutove isečen paradajz, začine , te smudja kao princa preko svega toga. Prelila maslinovim uljem i ispekla. E ta slika je u mom telefonu...a onaj kablić bog te pita gde...tako da ćete morati da mi verujete na reč kad kažem da je smudj bio ko orada, beo kao mleko, prelivali smo ga belim lukom i peršunovim listom iz ulja, namakali fokaču u pečen paradajz i neko vreme skoro potpuno ćutali za stolom uz povremeno: " mmm", " aaaah", "uuuu"...

To je bio taj dan. Četvrtak. U petak smo pravili pastu na najjednostavniji mogući način, prelili pelatom i parmezanom i to je bilo to. Subota je prošla u duhu nekog " a la fol kineza" po sistemu okreni u wok-u ovo i ono. Bez mesa, sa jajima. Odlično.

Potrebna vam je koja kap ulja na koje "bacite" luk sečen na rebarca, šargarepu na žilijen, tako isto i paprike, zelenu i crvenu, u to stavite kašiku - dve kuvanog pirinča prelivenog soja sosom i jaje. Sve izmeštate brzo i - gotovo! U trenutku!

 ...a la kinez

Nedelja. Dečko ima ispit. Još danas i onda samo nekakav seminarski rad, dakle, završio je još jednu godinu, pa je i meni laknulo. Danas ćemo rižoto, to on voli posebno. Ali kad sam ustanovila da nema vina a ona tikvica i dalje čuči u frižideru, odlučila sam da napravim novu varijantu:

Povrtni rižoto

Na dve kašike maslinovog ulja prodinstajte manju glavicu sitno seckanog crnog luka i dva čena belog, pa kad se malo ustakli, dodajte tikvicu srednje veličine ( he - he, tkava je bila u frižideru inače bi u receptu stajalo: manju ili veću, zavisi... ) rendanu krupnije i jedan peršunov koren rendan sitno. Nalijte sa malo vrijuće vode i dodajte pola kašičice vegete. Kuvajte polako dolivajući po malo tečnosti. Kad se skuva, prelijte kafenom kašičicom bundevinog ulja i blago promešajte. Po ukusu dodajte soli, ja nisam.

Uz to sam uzela belo meso sa koskom, stavila ga u tepsijicu, prelila gustim čili sosom i pomazala uljem, posolila i ispekla. Gotovo.

E pa red je da mi se student zasladi, ljubi ga majka a kajsije u kući - puna činija, mislila sam skuvaću marmeladu pa sam se ovih dana zabunila u spremanje kuće i ništa od toga. E sad će da "padne" kolač, onaj koji svi najviše volimo, legendarni od tri jajeta, jogurta... Više mi vremena oduzme pravljenje salate nego ovog kolača, a nema ko ga ne voli. Opala! Gotovo! Nemoj da sečeš vruć kolač, kažem sebi, razdroćkaće se pa će neka prija na coolki božemeprosti da se sablažnjava na šta kolač liči. Nemoj seći vruće, kažem sebi i pipkam kolač pa duvam u prste, uzimam nož i sečem. Pa ko će sad da čeka dva sata da se on ohladi?! Nek se raspadne ako baš mora. Taa-ko! Evo ga, ne fali mu ništa.

Ostalo još kajsija i već su meke. Slatke su, bože mili kao da je celo leto ušlo u jedan plod! Napraviću sladoled. Po svom čuvenom receptu, naravno, sa manjim izmenama. Zapravo nisu to nikakve izmene, to je samo mala kozmetika koja je dopuštena kad kreirate nešto, pa nećete se uvek ko pijan plota pridržavati slova na papiru, je li tako? Dabome.

https://www.coolinarika.com/recept/sladoled-by-s/

A evo i recepta. Stavila sam pride i kašiku meda po principu "kad je bal nek je bal!" Slatkiši nose taj naziv zato što treba da budu slatki. Nisam od onih koji pišu recepte za poslastice i onda kažu " dopašće vam se, nije mnogo slatko". Pa kad nije slatko, kako da se zasladim? 😁 Dakle, u ovoj fazi sladoled je još uvek u procesu zamrzavanja tako da će kugle biti ubačene u članak naknadno! 😉😁

A vidi kako sam se raspisala. Mala priča s  receptima " za poneti" moraće da sačeka nov članak. A i nedelja je. Ne žurimo.

 🙂