Malo je reći, ali ja jednostavno volim hranu i sve što je vezano za nju. Ne samo da volim da isprobavam različite ukuse i namirnice, već volim da se igram sa njom, da pravim nove i zanimljive kombinacije, spajam nespojivo...
Malo je reći, ali ja jednostavno volim hranu i sve što je vezano za nju. Ne samo da volim da isprobavam različite ukuse i namirnice, već volim da se igram sa njom, da pravim nove i zanimljive kombinacije, spajam nespojivo...
Osim toga volim da čitam o hrani, stalno kupujem sve časopise koji su mi dostupni, posećujem svetske internet portale, ali i sama pišem recepte. Može se reći da gotovo svakodnevno kupujem kuhinjska pomagala, modle, noževe, šoljice, tanjire, brojne alate, koji mi olakšavaju moje ekperimentisanje u kuhinji. Sve što napravim uvek i fotografišem i postavim na svoj blog, koji predstavlja moju malu oazu originalnih i pozajmljenih recepata. Isto tako, često koristim i kupujem i neke neobične i netipične, za ovo područje, namirnice. Volim egzotičnu hranu, njihove mirise i ukuse, te se trudim da tu atmosferu grčke, italijanske, arapske, meksičke kuhinje prenesem u svoj dom.
Živim u Beogradu sa mužem i dve ćerke, koji su moji degustatori, ali i najveći food kritičari. Sve što spremim mora da prođe njihovu kontrolu i odobrenje da bi završilo na mom blogu. Takođe, oni mi i pomažu u nabavci svih sastojaka koji su mi potrebni za neki recept. Tako, moja najstarija ćerka mi vrlo često sa svojih turneja sa horom donosi iz inostrastva različite začine, modle, alate koji nisu dostupni u našoj zemlji.
Oduvek sam volela da spremam i eksperimentišem u kuhinji. Do udaje su to bile retke situacije, kada su mi dozvoljavali da sam u kuhinji, a onda sam ja preuzela varjaču i do danas ovih dvasest i pet godina je u mojim rukama. Pre tačno devet godina na današnji dan sam pronašla stranicu "Coolinarika" i sve je nekako dobilo drugačiji tok.
Prvo sam bojažljivo pisala recepte bez fotografija, jer do tada nisam fotografisala spremljeno, a nisam bila sigruna ni da će to neko čitati, a ni spremati po njima. Polako su se recepti svideli članovima Coolinarike i ja sam ohrabrena počela i da fotografijom beležim šta sam sve spremala i šta sam isprobala. Kolekcija recepata je rasla, pa sam poželela da imam još jednu stranicu, koja će ostati u mom trajnom vlasništvu.
Kreiranje jednog časopisa sa posnim receptima je samo ubrzalo moju odluku da otvorim blog i tako je sve krenulo... Danas pored redovnog postavljanja recepata na Coolinarici imam i svoj blog, na kome možete naći osim ideja za večere i doručak, razne recepte za pite, glavna jela, predjela i deserte. Do sada se na blogu sakupio popriličan broj isprobanih recepata. Neki put se i sama iznenadim šta je sve prošlo kroz moju kuhinju. Kako interesovanje za moje recepte raste, a i njihov broj, uskoro će svima biti dostupna i zvanična internet stranica, na kojoj će se naći celokupan moj rad do sada. Naziv Šta ima za večeru intrigirao je mnoge članove i čtaoce i pitali su me mnogi zašto baš taj naziv. Odgovor je lak, najčešće postavljeno pitanje u mojoj kući koje su mi muž i deca postavljala bilo je upravo "Šta ima za večeru" – te je lako bilo nazvati blog.
Nadam se da ćete pregledom mojih recepata pronaći nešto za sebe i da ćete svojim ukućanima uz pomoć nekog od mojih jela uspešno odgovoriti "Šta ima za većeru".
Recept koji ću vam danas predstaviti još uvek nije na objavljen ni na blogu, a nema ga ni ovde na Coolinarici, tako da je ovo ekskluživno.
Odavno sam na internetu videla razne kolače koji se spremaju u saksijama, ali nikako nisam mogla da nabavim manje saksije čija je unutrašnjost glazirana. Srećom, pa u Beogradu postoji jedan restoran, u kojem je kolač iz saksije veliki hit, a ja sam slučajno pronašla grnčarsku radnju koja za njih proizvodi takve saksije.
Ovo je moja verzija ovog kolača.
Kolač iz saksije
Sastojci:
- 1 šolja šećera
- 150 gr putera
- 150 gr brašna
- ¼ kesice praška za pecivo
- 2 jaja
- 2 žumanca
- 2 kašičice kakaa
- sok i kora od 1 mandarine
- 1 kesica vanilin šećera
- 1 pakovanje oreo keksa
i još:
- iznutra glazirane saksije
- plastične slamke
- sveže cveće
Priprema:
Prvo četkicom podmažite saksije suncokretovim uljem, a na dno stavite komadić papira za pečenje, da zatvorite rupu koju saksija ima.
Umutite puter, pa dodajte šećer. Zatim dodajte jaja, žumanca i vanilin šećer.
Dodajte i brašno pomešano sa praškom za pecivo i kakao, pa sve sjedinite.
Pažljivo sipajte smesu u saksije, ali samo do 2/3 visine.
Saksije stavite na tanak pleh.
Pecite u ugrejanoj rerni na 200 stepeni 25 minuta.
Izvadite pleh sa saksijama iz rerne i ohladite kolač u njima.
Pažljivo izvadite kolač iz saksije, isecite vrh kolača, pa kolač vratite u saksiju.
U blenderu sameljite oreo keks.
U sredinu kolača postavite plastičnu slamku, okolo slamke pospite do vrha saksije mleveni keks, a u otvor slamke stavite cvet.
Tako uradite i sa preostalim kolačima.
:(Još nema komentara