Predstavljamo - blogerica Jafi

Rodjena sam i odrasla u Vojvodini u kojoj se oduvek dobro jelo i  hrani se poklanjala posebna pažnja. U roditeljskoj kući je mama bila neprikosnoveni šef kuhinje. Iz kuhinje se uvek širio opojan miris tradicionalnih jela: gulaša, sarme, domaće supe, pečenja...

Posebno sam uživala kad bi mama krenula da mesi krofne, kifle, štrudle ili buhtle. Opčinjeno sam gledala testo koje pod njenim rukama narasta, dobija mehuriće i pucketa. A tek onaj miris pečenog testa... Čini mi se da u nozdrvama još uvek osećam mirise  maminih specijaliteta.

Volela sam da posmatram kako mama kuva i mesi, ali sve do dvadesete godine nisam ništa sama pokušavala. Pamtila sam mamine savete, zapisivala omiljene recepte, kupovala i sakupljala recepte i to je bila sva moja veza s kuvanjem.

A onda jednog dana mama nije bila kod kuće i ja sam morala da skuvam ručak. Na meniju je bio sladak kupus s ovčetinom, a ja sam jedva znala šta to znači i kako se sprema. Tata mi je sve ukratko objasnio i otišao na posao. Ostala sam sam kraj šporeta i hrane koju je trebalo spremiti. Posle nekoliko sati tumaranja i nesnaležanja ručak je bio gotov. Čekala sam ocenu ukućana sa strepnjom, ali već prvi njihov srk mi je skinuo kamen sa srca- jelo je bilo odlično!

Nakon toga sam se ohrabrila i sve češće sam od mame tražila da kuvam nešto što bih pronašla u časopisima, a ukućani su bili zadovoljni promenom i hvalili su me.

Mama je mesila peciva, sitne kolače i razne slatke pite, ali je torte redje pravila i ja sam tu našla svoj prostor. Bilo je dana kad smo tortu imali i radnim danom, a ne samo vikendom i praznikom. Trebalo je isprobati
toliko novih poslastica a ja sam bila nestrpljiva. :)
Onda su me rodjaci pozivali da im mesim torte za slave, rodjendane, krštenja i svadbe. Još uvek se
sećam svadbe sestre od strica i velikog izazova za mene.

Trebalo je umesiti 8 torti, ukrasiti ih i sve to izložiti sudu velikog broja gostiju. Tražila sam da mi samo sestra pomaže i krenule smo u avanturu. Nakon 3 dana sve je bilo gotovo i spremno za taj veliki dan. Niko nije mogao da veruje, bar one starije i iskusnije domaćice, da su torte umesile tamo neke početnice. Ali, na mladjima svet ostaje.

Peciva sam najkasnije počela da spremam, bilo je na početku neuspeha, ali je svaki sledeći put bilo sve bolje i bolje. Volim da rukama osetim testo, nikada ne koristim mikser u mešenju, a posebno volim pucketanje testa i pojavu mehurića jer je to znak da je testo dobro umešeno.

Danas u svojoj kući kuvam i mesim ono što ukućani vole: jela s piletinom su nam omiljena, italijanska kuhinja, paste i pizze su ono što volimo da pojedemo i van kuće, isprobavanje recepeta raznih kuhinja mi je poseban izazov a peciva su nešto što najviše i najčešće spremam.

Slatkiše raznih vrsta uvek spremam po ćerkinoj želji i to su uglavnom poslastice s čokoladom, bez puno fila i sa kvalitetnim sastojcima. Ponekad za svoju dušu umesim štrudlu ili buhtle i setim se mirisa mamine kuhinje.

Blog Kuhinjske čarolije sam počela da pišem pre 5 godina. Prvo sam jednu godinu recepte objavljivala na Coolinarici, a onda sam poželela da sve to stavim na jedno mesto i sačuvam za ćerku. Možda će joj nekada zatrebati.

Volim da isprobavam nove recepte, stalno tragam za novim i zanimljivim, a posebno sam uzbudjena u iščekivanju konačnog rezultata tek isprobanog jela ili poslastice.

Na blogu beležim i svoja putovanja, jela koja na njima isprobavamo, utiske o kuhinjama i uvek me obraduje kad mi čitaoci uzvrate komentarima.

Moja gastro priča je već odmakla, ali još uvek imam puno planova i želim da svima koji me prate prezentiram dobre, ne tako zahtevne i svima dostupne recepte koje mogu pripremiti u svojim domovima. Zadovoljni čitaoci, njihovi pozitivni komentari i isprobani recepti mi uvek ulepšaju dan i daju inspiraciju da budem bolja i raznovrsnija.

Ovog puta neće biti recept peciva već nama omiljene poslastice bez puno sastojaka.

Vojvodjanske knedle

Za testo:

300 g kuvanog belog krompira
1 žumance
malo soli
nekoliko kašika ulja
oko 100 g oštrog brašna

Prezle:

ulje
po želji mrvice od starog hleba

Priprema:

U ljusci skuvati oko 500 g krompira, oljuštiti ga i još toplog ispasirati u pire.
Dodati žumance, ulje i so i polako dodavati brašno da se umesi mekano, malo lepljivo testo. Ne treba da bude tvrdo testo jer će knedle biti "nabijene".

Spremiti šljive, oprati ih i prosušiti da budu suve. Pobrašnjenim rukama otkidati loptice testa, spljoštiti u ploču, staviti šljivu na sredinu i rukama uvaljati da se dobije knedla.

U šerpi zagrejati vodu do ključanja, malo je posoliti i spuštati gotove knedle da se kuvaju dok ne isplivaju na površinu.

Na ulju propržiti prezle od starog hleba, prezle su malo krupnije, da budu rumene.

Rešetkastom kašikom vaditi knedle u vatrostalnu posudu, po dnu staviti malo prezli, složiti kuvane knedle i posipati svaku prezlama i šećerom po želji.

U zagrejanu rernu na 200 stepeni staviti posudu sa knedlama i ostaviti 5 minuta da se malo peku.

Poslužiti ih tople.

Dodjite da se družimo, srdačan pozdrav Jafi :)