Zastita paradajza

   Cesto se termin organska proizvodnja u ovom slucaju paradajza shvata kao gajenje biljke bez ikakve zastite ili sa upotrebom preparata koje sami spravljamo, biljka se uglavnom prepusta sama sebi i prirodi. Organska proizvodnja je daleko slozeniji proces i zahteva mnogo vise znanja i rada od vec ustaljene klasicne proizvodnje koja uz adekvatnu primenu agrotehnickih mera i primenu preparata za zastitu iz veoma sirokog asortimana fitofarmaceutskih proizvoda daje izvanredne rezultate. U ovom clanku obradicu samo osnovna predznanja koja treba da imate na umu ako zelite da na organski nacin gajite paradajz.

 Osnovni preduslovi za ovakvu proizvodnju su

1. Pravilan izbor sorti paradajza

Mnogi od nas grese i kupuju gotov rasad sorti paradajza koje su vec genetski predodredjene za intenzivnu zastitu sintetickim hemijskim sredstvima. Postoje sorte paradajza koje ne samo sto su otporne na bolesti vec i te osobine, svojim reproduktivnim semenom a i sposobnoscu da se oprasuju u okviru svoje sorte, prenose na svoje potomke. Takvo seme ce vam omoguciti kvalitetan rasad i jaku i snaznu biljku koja moze da pregura sve nedace koje je mogu snaci u periodu rasta i plodonosenja. Ako bas zelite da gajite neku od osetljivih sorti, za pocetak morate nabaviti bio-seme proizvedeno na organski nacin, sto znaci da su maticne biljke od kojih je uzeto seme gajene po svim principima organske proizvodnje i to seme vec u sebi sadrzi i genetski potencijal svojih predaka, i novonikla biljka bice daleko otpornija od onih ciji su preci gajeni uz pomoc hemijskih sredstava. Kako su me mnogi pitali gde nabavljam semena evo linka http://www.seeds-gallery.com/sr/seme-povrca

Sorte koje su kod mene pokazale najbolje rezultate bez dodatne zastite su Black truffle, Napoli, Purple cherokke, Green zebra i ove godine prvi put posadjen Indigo rose.

2. Pravilan plodored

podrazumeva da svojoj biljci morate pruziti dosta vazduha i sunca. Najidealnije bi bilo biljke rasadjivati u redovima koji koji su odmaknuti jedan od drugog od 0.8-1 m a u redu biljke saditi na 0.40-0.5 m jednu od druge. Ovde cu se osvrnuti i na skidanje zaperaka koje je jako bitno u prvim fazama razvoja biljke jer ti donji zaperci prave grane koje cesto leze po zemlji, sprecavaju protok vazduha, prave vlagu koja pogoduje razvoju stetnih gljivica i bakterija. Biljke redovno privezivati uz motke.

3.Obrada zemljista

Paradajz je biljka sa jakim korenovim sistemom koji duboko prodire u zemlju pa bi bilo dobro u jesen pripremiti zemljiste, razbacivanjem stajskog djubriva i dubokim oranjem. Kako vecina gaji tek po malo paradajza za svoju upotrebu, dovoljno ce biti dobro izasoviti zemlju a u prolece je pre rasadjivanja dobro usitniti. Svake godine bi nov rasad trebali posaditi na drugo mesto, pogotovo ako ste u predhodnoj godini imali obolele biljke. Tlo mozete dezinfikovati organskim preparatom Jett 5. Postoji vise nacina obrade zemlje dok bijka raste i sprecavanje isparenja ispod nje, kao sto su prekrivanje tla sa slamom ili suvom pokosenom travom. Cesto mi se desavalo da korov oko biljke i izmedju redova toliko poraste, tamo gde tlo nije bilo malcirano tj.prekriveno slamom, pa sam u tim slucajevima samo pokosila korov bez da mu cupam korenje i pokazalo je dobre rezultate.

4.Zastita od bolesti 

Da bi znali da zastitimo nas paradajz moramo znati koje mu bolesti i nametnici najcesce prete. Ove, izuzetno klimatski teske godine za gajenje paradajza i na organski i na neorganski nacin, najcesci problem je bio a kako vidim i jos ce biti, sa plamenjacom. Ovo podmuklo gljivicno oboljenje morate preventivno sprecavati na onim sortama koje su na nju osetljive. Kako su gljivice osetljive na bazne sredine i u njoj se ne mogu razmnozavati, efikasna sredstva su soda-bikarbona, mleko i po meni u ovim teskim uslovima bordovska corba, preparat na bazi bakra, koji mozete kupiti i u poljoprivrednim apotekama ili napraviti sami kao mesavinu rastvorenog plavog kamena i gasenog kreca. Obolelu biljku ne mozete izleciti ali mozete zaustaviti razmnozavanje gljivica i njihovo sirenje, zato bi trebalo da obolele listove i plodove uklonite a ponekad i celu obolelu biljku. Rastvor mleka sa vodom u razmeri 1l mlaka na 2l vode, izazvace razvoj laktoznih (mlecnih) bakterija koje ce na povrsini lista paradajza i paprike napraviti sredinu u kojoj se gljivice plamenjace nece nastaniti ali problem je sto posle svake kise postupak morate ponoviti. Sve preparate bilo da ste ih kupili ili sami napravili morate nanositi na suv list i to na temperaturi koja ne sme biti veca od 25c.

Protiv biljnih vasi i sovica ( one male zelene gusenice koje buse vase plodove) mozete se boriti rastvorom napravljenim od koprive koji ujedno i hrani vase biljke. Postoji nekoliko biljnih insekticida koji su dozvoljeni u organskoj proizvodnji Roteko i Piretrin koji se dobijaju iz istoimenih biljki i pouzdano ce ukloniti nametnike ako se odlucite za ovaj nacin. Najlepsi nacin je da oko svog povrtnjaka sa paradajzom posadite koprivu, borac, neven,kadificu, dragoljub, kosmos, ciniju, beli luk i bosiljak. Moje iskustvo je pokazalo da kad sadim bosiljak ,beli luk i neven izmedju paradajza a koprivu , borac, ciniju i kosmos okolo, nametnika skoro da uopste nema ili u nekoj normalnoj meri, kao na naslovnoj slici. Ovaj chery na slici nije tretiran ni sa jednim sredstvom a ima i po neku biljnu vas. Neke od ovih biljaka teraju nametnike, neke ih privlace vise od vaseg paradajza a neke kao ukrasni suncokret i kosmos privlace insekte koji se hrane nametnicima na paradajzu.

Najvaznije je da vase biljke redovno posmatrate i zagledate da bi znali pravovremeno da reagujete. Ako procenite, u skladu sa vremenskim uslovima da ce vasa borba biti uzalud ili niste u mogucnosti da svakodnevno reagujete, imate i drugu mogucnost, da upotrebite neko u organskoj proizvodnji nedozvoljeno zastitno sredstvo, ali svoje biljke cete spasti. Ove godine sam svesno donela odluku da odreagujem sa hemijom na pojedinim vrstama, iskljucivo fungicidom za plamenjacu, jer jednostavno ne bih mogla da ih gledam kako ugibaju. Posla sam od cinjenice da je moj paradajz u svakom slucaju zdraviji od onih na pijaci jer znam koje sam hemijsko sredstvo upotrebila i kad, zbog karence (vreme raspada preparata). S obzirom da nisam proizvodjac za trziste, vec paradajz gajim za svoje potrebe i svoje zadovoljstvo, moralne dileme nije bilo jer samo saznanje da kroz hleb, odnosno zitarice i meso, unesemo najvise pesticida u svoj organizam uticalo je na odluku da ovako odlucim.

Na vama je da odlucite kako cete postupiti, jer i ako se odlucite na ovu cesto neravnopravnu borbu,koju ja istinski podrzavam i uvek u malom povrtnjaku imam ove sorte koje netrebaju zastitu, uvek vas ceka pijaca i taj isti paradajz koji su drugi umesto vas i mnogo cesce nego sto biste vi, istretirali a mozda i tek ,,poprskanog,, doneli na pijacu.

Na kraju cu samo reci da je ovo jedna ne tipicna i izuzetno teska godina za gajenje paradajza i da pozelim da se ovakva vise ne ponovi.