Japanostalgija

U terapijske svhe prelistao neograničeno veliko brdo slika i danas pokazujem ove:

Najpre malo gužve. U Tokiju je uvek gužva. Slike su nastale vrlo blizu jedna druge, na prvoj je pogled na Harajuku, modni kvart, a niže je prelaz iz te zone prema Meiji hramu koji je još fascinantniji od Central parka. (pre-luda parkčina usred metropole, totalan mir, nirvana, zen i ostalo)

Na temu gužve je možda fajn i ovo parkiralište za bicikle:

Pored Meijija smo naleteli na odličan folklorni festival, a ovo je možda najuspelija slikica:

Premda ne na istoj šetnji, na ulici smo naleteli i na Godzillu. Iako bi bilo bolje da je spomenik visok jedno 40 metara, svejedno je kapitalan.

Grad je ogroman, ali lagan za snalaženje. Dovoljno je da si fanatičan japanofil veći deo lajfa i sve znaš od ranije. Za svaki slučaj posvuda su ove veoma praktične mape, pa se nikako ne možeš izgubiti (haha):

Sasvim slično je sa najrazličitijim znacima upozorenja koji su posvuda. Japanci su navikli da im je život ograničen brojnim konvencijama, i to je cool, jer bi život u tako gustom društvu inače bio nemoguć. Za nas glupe belce su znakovi naravno pre svega fascinantno bunilo. Evo jednog:

Aha, još jedna crazy stvar, heklani jastozi:

O Jakitori barovima sam pisao - to je tamo gde se Salaryman ubija od pilećih ražnjića, piva i cigareta. Obično izgledajo neverovatno primamljivo i autentično. Ovaj je ispod pruge.

Bitan deo Tokija je Tsukiji, svetska prestonica sushija. Radi se zapravo o ogromnoj tržnici ribom (na kojoj završi većina hrvatske tune), a oko nje su stotine sushi barova. Naišli smo oko podne kada je akcija odavno završila (počinje oko 4 ujutro), ali smo uživali u dizajnu roletni kojima zatvaraju radnje:

Evo par slikica sushija iz tog kvarta, mada mi se čini da sam izmešao više obroka. Nema potrebe posebno da komentarišem, jel da? Dakle, gledanje:

Poseban detalj. Ispod ovog neverovatnog sushija od skuše nalazi se sveži list wasabija. E, to je moj budući kulinarski eksces: sarmice od svežeg wasabi lista. Očekujem da ću cviliti od veselja.

Slično okriće je bio mladi đumbir. Evo mladog na slici, leži na jednoj mrtvoj ribi:

Kad već pokazujem specifičnosti, došlo je vreme i za brzi skok do toaleta. A tamo Toto toilet. Skoro svi WCi u Japanu su ovakvi, daske su grejane, korisniku se nudi izbor fontane (kojom se - jelte - pere), a napredniji modeli imaju parfem, muziku i mnogo drugih funkcija. Na slici je veoma redak model sa engleskim prevodom (zamislite kako je bez toga). No, moram se pohvaliti da sam prvi stavio my ass on the line i experimentisao. Nije teško:

A ovo je poseban lavabo kod kojeg kada opereš ruke primakneš dlanove rubu ispred sebe, a tamo sušilica. Crazy:

Pored Tsukijija je još jedan wroooom-kako-cool park, a u njemu bor kojeg je pre 300 godina posadio neki bitan Šogun. No, to je sad jedno jako održavano drvo kojeg posebno obučeni junaci veoma pažljivo neguju. Evo bora:

Da vidimo, evo sad nekoliko slika iz Kjota. Tamo smo najpre obišli Zlatni paviljon. Moram reći da je od sveg mogućeg razgledanja svetskih krasota ovo bilo verovatno najemotivnije iskustvo. Nije mala stvar:

U Kjotu smo skočili do jednog ozbiljnog restorana u kojem je već prvi dojam bio jaako cool.

Posle obožavanja Apple jelovnika, na red je došla serija skulptura. Na žalost nemam tako dobro pamćenje, a dok ja ovo pišem naša tokijska prijateljica spava , pa je ne bih budio pitanjima. Idemo, food porn:

U Kjotu smo jeli i u jednom običnijem restoranu, žanr se zove Ekonomijaki i u osnovi sam radiš. Izgleda naravno wroommmm:

Posle klope, s klincima na green tea sladoled. Evo jezičkih rezultata:

A bili smo i na moru. Kupali smo se u jednom spa (eh, to se sigurno nekako drugačije kaže), a i jeli. Evo par prizora:

Za kraj još Vegeta. Zapravo, ovo je ulaz u ulicu u kojoj prodaju samo kuharske alate i slično. Posle prva tri sata smo izašli iz četvrte radnje, potpuno zablentavljeni od svega skupa. Samo za snažne karaktere...