Malo nas je muških,na coolki,a ono što nas ima verovatno vole, kako kažu bosanci ćeifiti ili gustirati uz čašicu.Možda nam se neko i od lepšeg pola pridruži.E, to bi onda bio pravi užitak.Svako od nas to zna činiti na svoj način, a kako je to znao činiti Zuko Džumhur,slikar,pisac,karikaturista,dočaraću vam u par rečenica.
Malo nas je muških,na coolki,a ono što nas ima verovatno vole, kako kažu bosanci ćeifiti ili gustirati uz čašicu.Možda nam se neko i od lepšeg pola pridruži.E, to bi onda bio pravi užitak.Svako od nas to zna činiti na svoj način, a kako je to znao činiti Zuko Džumhur,slikar,pisac,karikaturista,dočaraću vam u par rečenica.
Sastojci
Priprema
Ljeto je.a Zuko leži nalakćen u bašći, u hladovini.Oko njega prijatelji, ne puno dvojica- trojica.Svi isto leže, ako se može nalakćeno ležati.Piju lozu sto se hladi u potoku koji protiče krajem bašče, mezete sir, grožđe i smokve.Tu i tamo, svakih po sata po neko rekne jednu ili dvije riječi.Ne više.Nebo se modri istom onom bojom i vedrinom koju su gledali, ono nekad i Sokrat i Aristotel nad Atenom.Blag vjetar u krošnjama, trava se jedva primjetno povija, potok skakućući preko kamenja pjeva.U neko doba Zuko, onim svojim hrapavim glasom, zove dječaka sina gazde od bašče:”Mali, deder nam donesi još loze i de živ bio, razmjesti malo drugačije ono kamenje u potoku.Hoću sad da slušam drugu pjesmu.
Kako je tebi ispao recept?
13