Mamino zlato

Sa klincima treba strpljenja što se tiče hrane i neće biti problema. Ono što mi je sin jeo kad je bio mali sada neće i obratno. Prije nekoliko godina kad god bi napravila neki čušpajz tipa poriluka, kelja, mahuna i sl, sin bi me pitao: mama, koja je to trava ??

Mislim da imaš ok stav, sve, sve, sve, samo ne prisila i forsiranje, jer je garantirano kontraproduktivno.Malci svako malo prolaze kroz različite faze, sad bi jedno, sad bi drugo, neće nešto?nema frke.daj im ono što hoće, na kraju će sve biti ok, htjet će oni sve, samo ih pusti da s vremena na vrijeme “otkrivaju”nešto “novo”,nešto što do sada nisu htjeli, barem tebi ne nedostaje mašte.

Drage moje, ne znam što da vam kažem. Ja se zbilja trudim ponudit malcima samo friško, nešpricano i sl. Sadila sam sve sama u vrtu dok smo bili u kući, a sad znam par bakica od kojih mogu provjereno kupit nešpricane namirnice. No koliko god sam se ja trudila, a trudim se i danas, moja mala je jako ne zahvalno dite po tom pitanju. Jede povrća, al ne baš nešto pretjerano, pa ja to sve moram nekako kamuflirati da bude prihvatljivo. Meso gotovo da uopće i ne jede, pa sam osuđena na čevape i hrenovke da bi bar nešto pojela. Ribu niti čuti osim onih ledovih ribljih štapića. Eto što sam dobila za uzvrat koliko sam joj sve zdravo davala. Jela je sve do druge godine i onda je počelo ‘oću-neću.Samo, iskreno, ne sekiram se previše. Nisam ni ja bila ogledni primjerak za jesti zdravu hranu, a zato danas brstim nemilice :) Maleni za sad jede sve kao što je i ona. Dam mu i kupovnu mesnu kašicu. Nije idealno rješenje, al od početka je odbijao moje ‘bljutave’ kašice pa sam počela kombinirat domaće i kupovno da bi danas došli do domaćih gotovo u cjelosti. Al to je samo kad su mesne u pitanju, a voćne kašice radimo sami. Sokove mu i ne dajem, već samo čajeve jer nemam sokovnik, a oni kupovni su puni šećera. Eto, ma koliko se trudila ko zna što me još čeka.