Dugo sam tražio pravi recept za domaću picu koja je koliko je to moguće slična onoj koju jedemo u piceriji. Naišao sam na jako puno recepata, isprobavao ih i na kraju uz neke male izmene, ustalio sam način pripreme
Dugo sam tražio pravi recept za domaću picu koja je koliko je to moguće slična onoj koju jedemo u piceriji. Naišao sam na jako puno recepata, isprobavao ih i na kraju uz neke male izmene, ustalio sam način pripreme
Sastojci
Priprema
Testo se priprema tako što odmerimo 1/4 litra mlake vode, malo vode sipamo u šoljicu i dodamo pola kockice kvasca, razmutimo i sipamo svu vodu i kvasac u posudu za mešanje. U vodu dodamo brašno, malo soli i malo ulja. Testo mesimo dok ne postane glatko i dok ne prestane da se lepi za ruke. Količinu brašna sam napisao odprilike. U mnogim literaturama kaze da je potrebno duplo više brašna nego vode, ali meni je tako testo jos uvek bilo retko i izuzetno lepljivo, pa sam siguran da je potrebno malo više.
Podelimo testo na četiri loptice jednake veličine i stavimo ih u kese za zamrzivač, pa u frižider. Trebalo bi da odstoje u frižideru najmanje dva sata, ali je najbolje da napravite testo dan ranije, a može cak i dva dana da ostane na hladnom, ako ne pravite sve pice odjednom.
Uključimo rernu na najjače, to je obično 250 stepeni i postavimo rešetku na sredinu. Ja ne koristim nikakav pleh, vec samo papir za pečenje, tako pizza sa donje strane biva direktno izložena toploti i bolje se ispeče, korica na dnu bude hrskava, a u sredini meka i vazdušasta.
Našu lopticu dobro istiskamo isključivo rukama. Prstima krenemo od sredine ka spoljašnosti, stim da kada formiramo oblik kruga, veličine 20-ak cm, po obodu testa ostavimo zadebljanje, kao na slici. Ono ujedno štiti i da nam kačkavalj, kada se rastopi ne procuri sa strane.
Sledi postavljanje nadeva. Prvo razlijemo kečap, (Italijani ne koriste kečap, vec isključivo tečni paradajz, ali na Vama je da odaberete, naravno da možete koristiti i rajčicu iz tetrapaka),
pospemo Origano, poređamo šunku i narendamo kačkavalj. Sve se stavlja odmah, zato što je pizza gotova posle 6-10 min u zavisnosti od Vašeg ukusa, da li volite da bude korica hrskava ili ne. Ja ne praktikujem pečurke, zato što naše rerne nisu dovoljno jake da bi sva voda koju pečurke puste isparila, pa se desi ili da bude voda po pici ili da ako čekamo da voda ispari, prepečemo picu. Naravno, svako moze da proba kako najviše voli.
Kada se rerna ugreje, brzo ubacimo picu na papiru i pustimo da se peče.
Nakon 7-8 minuta pečenja, najlakše se izvlači ako povučemo papir, a sa donje strane pridržimo tako što podmetnemo krpu u ruci i posle samo izručimo picu sa papira na tanjir. Papir zgužvamo i bacimo, mada može da se upotrebi još jednom, tako da nema pranja plehova! :-)
Nadam se da će vam ovo koristiti i da ćete i vi spremati sjajne pice kod kuće! :-)
Sastojci mogu da utiču na ukus, zavisi koliko ste zahtevni. Paradajz ili kečap na prvom mestu, a posle toga i šunka i sam sir koji stavljate, tako da to uskladite sa Vašim ukusom i koristite one sastojke koji Vam odgovaraju u svakodnevnom korišćenju. Ali će Vam testo na ovakav način sigurno ispasti super! :-)
Posluživanje
Po želji možete stavljati dodatne sastojke na ispečenu picu. :-)
5