1. Prvi mačići tj. komadići testa oblikovani u ruci, kuvani u vodi sa sodom, pa malo zarezani. Sve na jedvite jade – testo meko, posle kuvanja klizavo, noz nece kroz testo… Rekoh, ne valja ovako sad cu da probam…
2. ...da ostavim obikovane loptice malo da narastu pa cu samo da ih provučem kroz tu soda-vodu, bez puno kuvanja. Secnula sam ih posle, tj. probala sam, ali sve mi se lepilo a i taj usek je nestao kad je testo poraslo. Rekoh, ne ide ni ovako, nego daj da probam…
3. ...da vratim deo nazad u sodu i ipak ih prokuvam, da kao dobiju malo cvrscu koru, onako kao površina knedle, pa ću tako valjda lakše da ih secnem kasnije. To i uradih, ali (bože oprosti!) ove primerke sam morala da bacim jer su bili nejestivi. Skroz je usla ona soda svuda i bukvalno mi se skupila usta kad sam probala, dok su 1. i 2. su bili jestivi.
4. “Test primerci” koje nisam umakala u sodu, to sam u startu smislila da ostavim dva komada bez icega, da bih imala predstavu o stepenu pečenosti prema njihovoj boji, pošto ovi sa sodom brzo potamne. E, ovi su bili najjestiviji ;)
E sad, šta sam zgrešila? Meko testo? Nešto u tehnici kuvanja i seckanja mi takodje ne valja. Ako imate savet, dajte mi, molim vas. Ovo mi je u skorije vreme eksperiment koji sam najviše uspela da sk€njdŽam!
Radila po ovom receptu (koji je isproban od par naših coolinarki, prilično uspešno)
:(Još nema komentara