Kao devojka nisam volela kuhinju,pomesane mirise, mirise na garderobi ili u kosi... A onda sam postala mama... I pokusala da tu svoju "neljubav" odrzim kroz kupovne organske Hippove kasice za bebu...ali nesto uporno nije bilo dobro... I tako ja poceh kuvati...malo po malo,I sada dodjosmo do toga da nista kupovno ne mozemo da jedemo(jer doktori sumnjaju na alergiju na konzervanse kojih ima svuda,e-brojeve,gluten,mleko...) pa mama sve ali bas sve sprema. Sva tri obroka,svaku uzinu...I dezert. I to sve sa veoma ogranicenim brojem namirnica,ogranicenim brojem voca,povrca,koje nije kiselo,koje ne nadima itd. Sto vreme vise prolazi mama je sve vestija I spretnija. Koliko nam je bilo tesko u pocetku....sta ce ona da jede?? (Kad je doktor rekao sta sve da izbacimo.) Zato zelim da pomognem svim mamama koje su u slicnoj situaciji da prevazidju strah,bespomocnost I samo kuvaaaaajuuu. Ja svoju sadasnju hrabrost dugujem mojoj tetki Ivoni koja ima sina sa dijagnozom celijakije,koja mi je otvorila vrata ovog divnog sveta,sveta bez glutena. I sestri Neveni koja me je podrzala da sve ovo podelim sa vama. ❤