Obično, sve što napravim, ispadne nekako. Kad sam u kuhinji i gladna sam, ne gledam recepte, nego iz ničega stvorim nešto.

Puno puta sam rekla da nešto ne volim, a nikad nisam probala. I dan danas volim jesti sirovi grašak i sirovi slanutak (iako to rijetko tko drži u svom vrtu), rado grickam mrkvu dok preostali grincajg spremam za juhu. Moji su doma spremali obična i dosadna jela i svaki puta kad bi nešto napravila a da nije bilo "obično i dosadno" nije baš bilo prihvaćeno, probalo bi se možda, ali nije to bilo to. Onda sam otišla od doma i krenula u novo istraživanje.

Zabavno, jako zabavno zapravo. Jer, odjednom su mahune postale neobično fine, grah za kojeg i danas kategorički tvrdim da ne volim koji puta jedem za doručak, ručak i većeru (hvala teta, ljubim te), bitno mi je da juha ima okus, miris, boju i da je meso dobro ispečeno.....da ne nabrajam.

I jesam li napomenula da sam se okušala u makrobiotici i da je bilo fino ali jednostavno nisam imala vremena za bavljenje tom kuhinjom?

Uglavnom, trebale su mi godine da odrastem i krenem u to istraživanje. I sad naprosto uživam kad napravim nešto iz ničeg.